Prema međunarodnim i nacionalnim smernicama, indikacije za barijatrijsku operaciju su:

• BMI ≥ 35 kg/m², ili BMI ≥ 30 kg/m² uz pridružene bolesti (dijabetes, hipertenzija, apneja u snu...).
• Ne postojanje metaboličkih ili endokrinih poremećaja koji direktno uzrokuju gojaznost.
• Dokazane zdravstvene, psihološke, socijalne ili ekonomske komplikacije gojaznosti.
• Razumevanje značaja operacije, rizika i očekivanih rezultata.
• Spremnost na dugoročno praćenje i saradnju sa multidisciplinarnim timom.
• Neuspeh prethodnih neoperativnih metoda mršavljenja.

Ukratko – kandidat je pacijent koji je iscrpeo druge mogućnosti i spreman je da ozbiljno i dugoročno pristupi svom lečenju.

Da. Nakon što se donese odluka o operaciji, pacijent započinje posebnu hipokaloričnu dijetu (1000–1500 kcal/dan).
Ciljevi su:

• smanjenje volumena jetre radi lakšeg izvođenja operacije,
• psihološka priprema za novi režim,
• potvrda motivacije pacijenta.

Važno: operacija nije čarobni štapić – bez saradnje pacijenta i promene životnog stila efekat je manji i kratkotrajan.

Barijatrijska hirurgija dovodi do:

• značajnog i trajnog gubitka telesne težine,
• poboljšanja ili potpunog izlečenja pridruženih bolesti (dijabetes, hipertenzija, hiperlipidemija, apneja u snu...),
• smanjenja potrebe za lekovima, a često i njihove potpune eliminacije.

Zbog ovih rezultata barijatrijske operacije se nazivaju i metaboličkim operacijama. Efekat je dugoročan, ali zahteva redovno praćenje i saradnju pacijenta sa timom lekara.

• manji bol posle operacije,
• kraći boravak u bolnici,
• brži povratak normalnoj ishrani i funkciji creva,
• raniji povratak svakodnevnim aktivnostima,
• bolji estetski rezultat.

• Da. Prema multicentričnim studijama i meta-analizama, laparoskopski pristup je onkološki jednako efikasan kao klasična (otvorena) operacija – čak i kod uznapredovalih stadijuma bolesti.
  Prednosti laparoskopske operacije:

  • precizniji rad hirurga,
  • manji gubitak krvi,
  • brži oporavak i kraći boravak u bolnici.

  Ovo poslednje je posebno važno jer omogućava pacijentu da što pre započne neophodnu hemioterapiju. Odlaganje terapije može nepovoljno uticati na prognozu lečenja.

• Oporavak je individualan, ali okvirno:

  boravak u bolnici traje 3–5 dana, u zavisnosti od vrste operacije (pacijenti koji

  imaju mogućnost obavljanja posla preko računara ili obavljanja sastanaka

  preko video poziva, ove aktivnosti mogu da sprovode već narednog dana

  nakon operacije)

  povratak laganim svakodnevnim aktivnostima obično je moguć posle 7–10 dana,

  potpuni oporavak i povratak poslu očekuje se u roku od 2–4 nedelje (zavisno od

  vrste posla).

   Već u prvim nedeljama pacijenti primećuju poboljšanje opšteg stanja i značajno olakšanje u kretanju.

• U manjoj meri – da, moguće je.

  Ako pacijent ne poštuje preporučeni režim ishrane i fizičke aktivnosti, može doći do

  delimičnog povratka telesne težine. Gubitak telesne mase obično je progresivan tokom

  prve dve godine nakon operacije, a tada nastupa “plato faza” ili faza stagnacije. Ukoliko

  je povrat telesne mase veći od 30% I pored pridržavanja dijetetskih preporuka, treba

  sprovesti kompletnu dijagnostiku I razmotriti opciju ponovne operacije.

  Zato je važno:

  redovno dolaziti na kontrole,

  sarađivati sa nutricionistom i psihologom,

  održavati aktivan stil života.

   Ipak, kod pacijenata koji poštuju preporuke, rezultati su trajni i stabilni. Treba

  naglasiti da ni jedna operacija ne predstavlja “čarobni štapić” I da je za dobar ishod

  operacije, pored savršene operativne tehnike, neophodna velika motivacija I saradnja

  pacijenta.

• Lagane šetnje i vežbe disanja preporučuju se već u prvim danima posle operacije, pod

  nadzorom fizioterapeuta. Pacijent se vertikalizuje već nekoliko sati nakon operacije.

  Ovo je jako važno i zbog prevencije tromboembolijskih komplikacija.

  Intenzivnije vežbe (plivanje, trčanje, teretana) obično su dozvoljene posle 6–8 nedelja, u

  dogovoru sa hirurgom.