Skip to content Skip to footer
Menu Close
Close
Dijete
Za pacijenta

Kako se pripremiti za pregled i šta očekivati

Zakazivanje
Za pregled kod dr Dragana Gunjića pacijet se može raspitati putem 
Maila: drdragangunjic@gmail.com  ili pozivom na 📞 +381 61 60 30 200

Šta poneti na zakazani pregled:

  • svu prethodnu medicinsku dokumentaciju,
  • otpusne liste,
  • rezultate CT i MR pregleda, ukoliko ih imate.
  • Nije potrebno da pacijent na svoju inicijativu radi nove dijagnostičke procedure pre dolaska na pregled. Nakon razgovora i pregleda, lekar određuje da li su potrebne dodatne analize ili pregledi, koji se uglavnom mogu obaviti istog dana.
  • Ukoliko postoji potreba za manjom intervencijom u ambulantnim uslovima, hirurg će predložiti termin u skladu sa raspoloživošću ambulante.
  • Za pacijente koji su teško pokretni i zahtevaju dodatnu logističku podršku, bolnica ima obezbeđene posebne uslove i organizaciju.

Konsultacije na osnovu dokumentacije
Moguće je zakazati i konsultacije bez prisustva pacijenta, samo na osnovu postojeće medicinske dokumentacije. Ipak, najsigurnija i najpreciznija dijagnoza uvek se postavlja kada je pacijent lično prisutan na pregledu.

Dogovor za intervenciju

Nakon završene dijagnostike i odluke o vrsti operacije, hirurg sa pacijentom prolazi kroz sve ključne informacije koje se odnose na samu intervenciju i postoperativni tok.
Tok intervencije i oporavak
Pacijent se detaljno informiše o:

  • samom toku operacije – na koji način će se intervencija izvesti, koliko u proseku traje i šta se dešava neposredno posle buđenja iz anestezije,
  • dužini hospitalizacije – koliko dana je potrebno da pacijent ostane u bolnici u slučaju standardnog postoperativnog toka bez komplikacija,
  • planiranom oporavku – šta pacijent može da očekuje tokom boravka u bolnici i nakon otpusta.

Cena i postoperativno lečenje
Dogovor obuhvata i definisanje ukupne cene:

  • same operacije,
  • standardnog postoperativnog lečenja i nege.

Pacijent unapred zna šta je sve uključeno u cenu, kako bi imao punu transparentnost i sigurnost.Hirurg saopštava pacijentu i potencijalne rizike – opšte (vezane za svaku operaciju i anesteziju) i specifične (hirurške) komplikacije koje se mogu javiti. Time se pacijent priprema da razume i očekivane ishode i eventualne izazove.

Zakazivanje operacije
Ukoliko se intervencija zakazuje unapred, na duži vremenski period, pacijent ima mogućnost:

  • da pomeri termin,
  • ili da otkaže operaciju, iz ličnih ili opravdanih razloga.

U tom slučaju potrebno je obavestiti službu za zakazivanje operacija 
📞 +381 61 60 30 200
ili direktno samog hirurga (putem telefona ili e-maila).

Priprema pacijenta za operaciju

Kvalitetna priprema pacijenta je preduslov za sigurno izvođenje operacije i brz postoperativni oporavak. Proces pripreme obuhvata niz pregleda i analiza, ali i praktične korake koje pacijent treba da ispoštuje kako bi intervencija prošla bezbedno i sa što manje rizika.

Preoperativna priprema na klinici
Prilikom zakazivanja operacije zakazuje se i preoperativna priprema, koja u proseku traje oko 3 sata i obuhvata:

  • internistički pregled,
  • laboratorijske analize,
  • pregled anesteziologa.

Preporuka je da se priprema sprovede nekoliko dana pre operacije, kako bi bilo dovoljno vremena da se urade dopunske analize, uvede nova terapija ili obustavi postojeća, ukoliko je to potrebno.
Pacijent treba da donese svu prethodnu medicinsku dokumentaciju.

Lekovi i alergije

Posebnu pažnju treba obratiti na:

  • lekove koji utiču na zgrušavanje krvi (Aspirin, antikoagulansi, antiagregacioni lekovi),
  • alergije na lekove i hranu.

Uobičajeno je da se lekovi koji utiču na koagulaciju obustave 3–5 dana pre operacije (nekada i duže), a ponekad ih je potrebno zameniti drugim medikamentima.
Odluku o obustavi ili zameni leka donosi isključivo lekar specijalista koji vodi pacijenta (najčešće kardiolog ili internista).

Ishrana i tečnost
Pacijent od hirurga i anesteziologa dobija tačne instrukcije o:

  • poslednjem obroku,
  • prestanku unosa tečnosti,
  • redovnoj terapiji na dan operacije (izuzetke određuje anesteziolog).

U većini slučajeva pacijent dolazi na prijem u bolnicu istog dana kada je planirana intervencija, pa je pridržavanje ovih pravila izuzetno važno.

Navike i životni stil

  • 7 dana pre operacije: izbegavati alkohol i tešku hranu, jer mogu uticati na tok operacije i oporavak.
  • Pušenje: nije obavezno naglo prekinuti, ali se unos duvana mora svesti na minimum. Tokom boravka u bolnici pušenje nije dozvoljeno.

Lična higijena i priprema tela

  • Pacijent treba da bude okupan pre dolaska na operaciju, jer je lična higijena važan faktor u prevenciji infekcija.
  • Uklanjanje dlaka sa operativne regije nije obavezno. Po dogovoru sa hirurgom, pacijent može koristiti trimer veče pred operaciju, ili će to biti urađeno od strane osoblja po prijemu na odeljenje.

Posle intervencije – šta pacijent može da očekuje

Neposredno nakon operacije, pacijent se smešta:

  • u jedinicu intenzivnog lečenja – kod zahtevnijih i obimnijih operacija, ili
  • u sobu za oporavak – nakon manjih i rutinskih procedura.

Bez obzira na mesto, pacijent je pod stalnim nadzorom lekara i medicinskog osoblja, I kontinuirano se prati oporavak. Boravak u ovom delu traje od nekoliko sati do nekoliko dana, u zavisnosti od tipa operacije i opšteg stanja pacijenta. Tokom ovog perioda posete nisu dozvoljene, kako bi se obezbedio mir i potpuna sigurnost pacijenta.

Obaveštavanje porodice i pacijenta
Nakon završene operacije, dr Dragan Gunjić obaveštava blisku kontakt osobu koju je pacijent naveo prilikom prijema. Kada dejstvo anestezije u potpunosti prestane, hirurg razgovara i sa samim pacijentom o toku intervencije i planu narednih koraka.

Ishrana i tečnost
U prvom periodu posle operacije, pacijent često ne može da unosi vodu i hranu na usta. Tada se sve neophodne tečnosti, elektroliti i hranljive materije nadoknađuju putem intravenskih infuzija. Ako je potrebno duže vreme bez hrane, primenjuje se tzv. parenteralna ishrana – poseban oblik nutritivne podrške putem krvotoka.

Medicinske sonde i drenovi
Radi potpune sigurnosti i praćenja oporavka, pacijent može imati:

  • nazogastričnu sondu (tankom cevčicom kroz nos u želudac) – ponekad manje prijatna, ali važna za pravilno funkcionisanje digestivnog trakta,
  • urinarni kateter – omogućava precizno praćenje rada bubrega,
  • venske linije – za davanje terapije i infuzija,
  • abdominalne ili grudne drenove – za praćenje postoperativnog toka i prevenciju komplikacija.

Pre same operacije, dr Gunjić i tim detaljno objašnjavaju pacijentu zbog čega su ovi postupci važni, kako bi sve bilo jasno i bez iznenađenja.

Rani oporavak i pokretanje
Već prvog dana nakon operacije, pacijent uz pomoć fizioterapeuta započinje postepeno ustajanje i kretanje. Ovaj korak je ključan:

  • smanjuje rizik od tromboze i drugih komplikacija,
  • ubrzava povratak normalne funkcije creva,
  • doprinosi bržem i sigurnijem oporavku pacijenta.

 

Premeštaj na odeljenje i otpust
Kada se stanje stabilizuje, pacijent se iz intenzivne nege premešta na odeljenje hirurgije, gde većinom može samostalno da funkcioniše, uz stalnu brigu lekara i medicinskog osoblja.
Na otpust iz bolnice se razmišlja kada pacijent može da jede i pije u dovoljnoj meri za samostalno funkcionisanje. Uz pisane smernice o ishrani i preporuke za dalje kontrole, pacijent odlazi kući na nastavak oporavka.


Kontrole nakon operacije

Nakon većine laparoskopski izvedenih operacija, previjanje rana nije potrebno po izlasku iz bolnice. Prva kontrola se obično zakazuje 10 dana nakon intervencije, kada se skidaju konci ili kopče. Tada pacijent dobija i uvid u rezultat patohistološke analize, ukoliko je tokom operacije uzet uzorak.

Doktor Dragan Gunjić lično pregleda pacijenta i tom prilikom daje jasne smernice o narednim koracima – kada je sledeća kontrola, koje analize je potrebno pripremiti i na šta obratiti pažnju u periodu do tada.

U zavisnosti od vrste operacije i toka oporavka, pojedine kontrole mogu uključivati dodatna ispitivanja: rendgenska snimanja uz prisustvo hirurga i radiologa, ili endoskopske preglede koje izvodi sam hirurg. Sve to se unapred objašnjava pacijentu, kako bi znao šta ga očekuje i kako bi se osećao sigurno i spremno.

Ukoliko se jave bilo kakve tegobe pre planiranog termina, pacijent može uvek zakazati vanrednu kontrolu, obratiti se doktour Gunjic putem telefona ili poslati mail na kontakt naveden u otpusnoj listi. Na taj način obezbeđena je stalna dostupnost i sigurnost u periodu oporavka.

Brzi odgovori na Vaša pitanja?

Često postavljana pitanja:

Pitanja i odgovori na najčešća pitanja o pripremi za pregled i intervenciju, o minimalno invazivnim I robotskim procedurama, boravku u bolnici, oporavku, kontrolama, rizicima, cenama… u cilju dobijanja jasnih I pouzdanih informacija.

Prema međunarodnim i nacionalnim smernicama, indikacije za barijatrijsku operaciju su:

  • BMI ≥ 35 kg/m², ili BMI ≥ 30 kg/m² uz pridružene bolesti (dijabetes, hipertenzija, apneja u snu...).
  • Ne postojanje metaboličkih ili endokrinih poremećaja koji direktno uzrokuju gojaznost.
  • Dokazane zdravstvene, psihološke, socijalne ili ekonomske komplikacije gojaznosti.
  • Razumevanje značaja operacije, rizika i očekivanih rezultata.
  • Spremnost na dugoročno praćenje i saradnju sa multidisciplinarnim timom.
  • Neuspeh prethodnih neoperativnih metoda mršavljenja.

Ukratko – kandidat je pacijent koji je iscrpeo druge mogućnosti i spreman je da ozbiljno i dugoročno pristupi svom lečenju.

Da. Nakon što se donese odluka o operaciji, pacijent započinje posebnu hipokaloričnu dijetu (1000–1500 kcal/dan).
Ciljevi su:

  • smanjenje volumena jetre radi lakšeg izvođenja operacije,
  • psihološka priprema za novi režim,
  • potvrda motivacije pacijenta.

Važno: operacija nije čarobni štapić – bez saradnje pacijenta i promene životnog stila efekat je manji i kratkotrajan.

Barijatrijska hirurgija dovodi do:

  • značajnog i trajnog gubitka telesne težine,
  • poboljšanja ili potpunog izlečenja pridruženih bolesti (dijabetes, hipertenzija, hiperlipidemija, apneja u snu...),
  • smanjenja potrebe za lekovima, a često i njihove potpune eliminacije.

Zbog ovih rezultata barijatrijske operacije se nazivaju i metaboličkim operacijama. Efekat je dugoročan, ali zahteva redovno praćenje i saradnju pacijenta sa timom lekara.

  • manji bol posle operacije,
  • kraći boravak u bolnici,
  • brži povratak normalnoj ishrani i funkciji creva,
  • raniji povratak svakodnevnim aktivnostima,
  • bolji estetski rezultat.

  • Da. Prema multicentričnim studijama i meta-analizama, laparoskopski pristup je onkološki jednako efikasan kao klasična (otvorena) operacija – čak i kod uznapredovalih stadijuma bolesti.
    Prednosti laparoskopske operacije:

    • precizniji rad hirurga,
    • manji gubitak krvi,
    • brži oporavak i kraći boravak u bolnici.

    Ovo poslednje je posebno važno jer omogućava pacijentu da što pre započne neophodnu hemioterapiju. Odlaganje terapije može nepovoljno uticati na prognozu lečenja.

  • Oporavak je individualan, ali okvirno:

    boravak u bolnici traje 3–5 dana, u zavisnosti od vrste operacije (pacijenti koji

    imaju mogućnost obavljanja posla preko računara ili obavljanja sastanaka

    preko video poziva, ove aktivnosti mogu da sprovode već narednog dana

    nakon operacije)

    povratak laganim svakodnevnim aktivnostima obično je moguć posle 7–10 dana,

    potpuni oporavak i povratak poslu očekuje se u roku od 2–4 nedelje (zavisno od

    vrste posla).

     Već u prvim nedeljama pacijenti primećuju poboljšanje opšteg stanja i značajno olakšanje u kretanju.

  • U manjoj meri – da, moguće je.

    Ako pacijent ne poštuje preporučeni režim ishrane i fizičke aktivnosti, može doći do

    delimičnog povratka telesne težine. Gubitak telesne mase obično je progresivan tokom

    prve dve godine nakon operacije, a tada nastupa “plato faza” ili faza stagnacije. Ukoliko

    je povrat telesne mase veći od 30% I pored pridržavanja dijetetskih preporuka, treba

    sprovesti kompletnu dijagnostiku I razmotriti opciju ponovne operacije.

    Zato je važno:

    redovno dolaziti na kontrole,

    sarađivati sa nutricionistom i psihologom,

    održavati aktivan stil života.

     Ipak, kod pacijenata koji poštuju preporuke, rezultati su trajni i stabilni. Treba

    naglasiti da ni jedna operacija ne predstavlja “čarobni štapić” I da je za dobar ishod

    operacije, pored savršene operativne tehnike, neophodna velika motivacija I saradnja

    pacijenta.

  • Lagane šetnje i vežbe disanja preporučuju se već u prvim danima posle operacije, pod

    nadzorom fizioterapeuta. Pacijent se vertikalizuje već nekoliko sati nakon operacije.

    Ovo je jako važno i zbog prevencije tromboembolijskih komplikacija.

    Intenzivnije vežbe (plivanje, trčanje, teretana) obično su dozvoljene posle 6–8 nedelja, u

    dogovoru sa hirurgom.

  • Indikacija za operaciju postavlja se na osnovu indeksa telesne mase i na osnovu komorbiditeta (pridruženih bolesti). Kada se sprovede kompletna dijagnostika pacijentu se predoče modaliteti lečenja. Ukoliko postoji više hirurških opcija, pacijentu će biti predočene prednosti i mane svake od njih, a odluka će biti donešena u zavisti od preferenci hirurga i samog pacijenta. "Sleeve" gastrektomija je najčešće izvođena operacija na ovim prostorima. Ona je i najmanje multilantna, odnosno najmanje menja anatomiju i fiziološki mehanizam varenja hrane. Kod pacijenata sa hernijom hijatusa jednjaka ili sa refluksnom bolešću ona najčešće nije dobra opcija, jer može pogoršati već postojeće tegobe. Ponekad se hirurško lečenje gojaznosti ciljano sprovodi u etapama, kroz više operacija u određenom vremenskom periodu.

  • Kreiranjem gastričnog "sleeve" -a smanjuje se kapacitet želuca ali i uklanja trem želuca koji je odgovoran za lučenje grelina (hormona koji podstiče osećaj gladi). Ovom operacijom želudac se pretvara u sistem visokog pritiska, te se želudačni refluks i osećaj gorušice mogu javiti i kod pacijenata koji ranije nisu imali ove simptome. Kod pacijenata kod kojih je gorušica bila prisutna i pre operacije, naročito kod kojih već postoji erozivno oštećenje jednjaka, refluksne tegobe će najverovatnije biti još izraženije. Kod ovih pacijenata "sleeve" gastrektomija nije dobra opcija i može predstavljati samo iznuđeno rešenje ukoliko iz nekog razloga postoji prepreka da se uradi neka druga operacije, ili kao etapa u hirurškom lečenju gojaznosti i priprema za drugu operaciju. 

  • Nakon barijatrijske operacije suplementacija je gotovo uvek neophodna. Zbog smanjenog unosa hrane i promene u apsorpciji, pacijenti često ne dobijaju dovoljno vitamina i minerala iz ishrane. Najčešće se preporučuju multivitamini, vitamin B12, gvožđe, kalcijum i vitamin D. Nedostatak ovih nutrijenata može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema poput anemije, osteoporoze i neuroloških smetnji. Zato je redovna kontrola i pridržavanje plana suplementacije ključna za očuvanje zdravlja.  Bitno je napomenuti da se lečenje ne završava nakon operacije, već pacijent redovno posećuje nutricionistu koji se brine o daljoj kontroli telesne mase, ali i eventualnim nutritivnim deficitima pacijenta, kako bi se izbegli ponovni poraćaj težine i ozbiljnije posledice nedostataka nekih nutritijenata.