Hijatalna kila

Definicija i klasifikacija

Hijatalna kila je čest poremećaj koji nastaje kada trbušni organi (osim jednjaka) prolaze kroz proširen hijatus dijafragme u grudnu duplju.

Danas se razlikuju četiri tipa:

Tip I (klizajuća kila): gastroezofagealni spoj migrira iznad dijafragme; želudac ostaje u normalnoj osi, fundus ispod spoja.
Tip II (paraezofagealna kila): spoj ostaje u mestu, ali deo fundusa prolazi pored jednjaka u grudnu duplju.
Tip III: kombinacija tipa I i II – i spoj i fundus prolaze kroz hijatus.
Tip IV: kroz hijatus prolaze i drugi organi (omentum, creva).

Preko 95% čine kile tipa I. Kile tipa II–IV grupišu se kao paraezofagealne; među njima je tip III najčešći. Pojam „džinovska kila“ se obično koristi kada je više od polovine želuca u grudnom košu.

Etiologija

Najčešće je stečena bolest, povezana sa slabljenjem i istezanjem frenoezofagealnog ligamenta. Retko je urođena; opisano je porodično grupisanje.

Komplikacije

Recidivna kila: može se otkriti na kontrolnim snimanjima; manji recidivi obično nisu klinički značajni.
Gastrični volvulus: rotacija želuca, najčešće organoaksijalna; češće udružen sa paraezofagealnim kilama, naročito kod starijih. Akutni volvulus daje Bolchardtovu trijadu: jak epigastrični bol, neproduktivno povraćanje i nemogućnost plasiranja nazogastrične sonde.

Dijagnostika

Radiografija grudnog koša: može pokazati hidroaerični nivo retrosternalno (patognomonično za PEH).
Kontrastni snimci barijumom: procena veličine kile i položaja gastroezofagealnog spoja; korisni i za detekciju kratkog jednjaka.
CT skener: posebno značajan kod komplikacija i volvulusa; jasno prikazuje organe u kilnoj kesi.
Endoskopija (EGD): procena sluznice, definisanje tipa i veličine kile; značajna kod urgentnih stanja.
Manometrija: pokazuje položaj sfinktera i kruseva dijafragme; otežana kod PEH.
pH metrija: nema ulogu u dijagnozi same kile, ali je važna kod tipa I u proceni refluksa.

Glavne metode za procenu pre operacije: gornja endoskopija i barijumski snimak.

Indikacije za operaciju

Tip I (klizajuća): operacija samo ako postoji dokazan GERB; kila sama po sebi nije indikacija.
Paraezofagealne kile (tip II–IV): sve simptomatske treba operisati, naročito sa opstrukcijom ili volvulusom.
Asimptomatske PEH: rutinsko operisanje se ne preporučuje; odluka zavisi od starosti i komorbiditeta. Rizik akutne komplikacije <2% godišnje.
Akutni gastrični volvulus: hitna operacija sa redukcijom želuca i eventualnom resekcijom nekrotičnog dela.

Klinička slika

Tip I: simptomi povezani sa GERB-om (gorušica, regurgitacija).
PEH: osećaj punoće iza grudne kosti, postprandijalna dispneja, disfagija, bol; moguće komplikacije – ulceracije, krvarenje, sideropenijska anemija.
U težim slučajevima → opstrukcija, volvulus, strangulacija želuca.

Hirurški principi

Cilj: redukcija želuca, zatvaranje hijatusa i sprečavanje refluksa.
Laparoskopski pristup je metoda izbora; konverzija u otvorenu operaciju po potrebi.
Kod bariatrijskih operacija (Roux-en-Y, sleeve, podešiva traka) svaku otkrivenu kilu treba reparirati. To smanjuje rizik od refluksa i kasnijih reoperacija.

Suština:

Tip I kile se leče samo ako postoji refluks.
Sve simptomatske paraezofagealne kile zahtevaju operaciju.
Asimptomatske PEH se mogu pratiti, posebno kod starijih pacijenata.
Najveći rizik je gastrični volvulus, koji zahteva hitnu intervenciju.